Filozofija za učenike

septembar 6, 2013

Filed under: Uncategorized — Marija @ 9:45 pm

Слика

Advertisements
 

Pojam i termin decembar 30, 2012

Filed under: logika — Marija @ 11:43 pm
termin je naziv za određen pojam

termin je naziv za određen pojam

Pojam i termin                                               

Terminus (lat. – završetak, kraj, granica) ima dva nama zanimljiva značenja:

a) naučni ili stručni naziv, ime za određeni pojam;

b) u logici, sastavni deo suda (logički subjekat i predikat nazivaju se terminima).

Da ne bismo mešali ova dva plana, naglašavaćemo kad govorimo o logičkom a kad o jezičkom terminu. Ali kako su pojmovi kao oblici mišljenja trajno vezani za određene jezičke termine, ova razlika je veoma uslovna i omogućuje zamenjivanje dotičnih izraza.

Obimu i sadržaju pojma odgovaraju denotacija i konotacija jezičkog termina, i kao što će se videti, oni se često u potpunosti podudaraju.

Konotacija je skup karakteristika označenih predmeta koji čini značenje datog termina (sadržaj pojma) .

  • Primer: Konotaciju termina trougao čini zamisao geometrijske slike u kojoj tri stranice zaklapaju tri ugla.

Denotacija je područje predmeta označenih datim terminom (obim pojma).

  • Primer: U denotaciju termina „trougao“ spadaju svaki ravnostrani, ravnokraki i raznostrani trougao.

Razlike jezičkog znaka i pojma

 Pojam je određen karakterom predmeta na koji se odnosi, dok je jezički znak proizvoljan.

  • Primer: Pojam o Suncu mora odgovarati odlikama Sunca kao realnog objekta ako hoćemo da nam misli budu istinite i da nas valjano orijentišu.

2. Sadržaj pojmova ne može se proizvoljno menjati, već promene nastaju jedino pod uticajem novih uslova i novih saznanja.

3. Jedan isti pojam može biti povezan s različitim terminima (na raznim jezicima, u raznim epohama, u okvirima raznih ideologija). Primer: pojam oca izražava se u nemačkom jeziku rečju „der Vater“, u francuskom „le père“, u latinskom „pater“, itd.

  • Često jedan isti jezički termin služi za izražavanje najrazličitijih pojmova (na primer, strava, demokratija).

4. Jedan pojam zahteva upotrebu većeg broja jezičkih termina (“hlorovodonična kiselina”).

 

Pojam

Filed under: logika — Marija @ 11:33 pm
Tags:
CartoonHouse

bitna karakteristika pojma kuća je da je to zgrada za stanovanje

POJAM
• pojam i termin
• obim i sadržaj pojma
• obrazovanje i razvoj pojma
Definicija pojma
Pojam je misao o biti onoga o čemu mislimo. Ako sve što mislimo i o čemu uopšte možemo misliti nazovemo „predmetom“, možemo reći da je pojam misao o biti predmeta, tj. o suštini predmeta misli.
Pojam je misao o suštini onoga o čemu mislimo. Suština je svojstvo ili skup svojstava koji čine da nešto bude takvo kakvo jeste i da se razlikuje od svega što nije. Sa uklanjanjem suštinske karakteristike i sama stvar nestaje ili postaje nešto drugo.
Psihologistička teorija svodi pojam na opštu predstavu o onome što je zajedničko većem broju predmeta, ali predstava nije pojam, to je realan psihički doživljaj i time se razlikuje od pojma kao idealne logičke tvorevine.
Opšta predstava čoveka je zamišljena slika jednog bića sa dve noge, dve ruke, trupom, ali slika u kojoj se neke karakteristike i svojstva ne zamišljaju sasvim određeno => pojam čoveka je neslikovita misao o onome što čoveka čini čovekom.
O mnogo čemu o čemu ne možemo imati opštu predstavu možemo imati pojam; nemamo opštu predstavu o pravednosti ili o nekom broju, a možemo imati određen pojam i o jednom i o drugom.
Nominalistička teorija pojam svodi na reč, ime (nomen) kojim označavamo jednu ili više stvari.
Upotreba reči pojam se može naći u svakodnevnom govoru: „pobrkao si pojmove“, „nemaš pojma“,“ima čudne pojmove o životu“;u nauci: pojam ljudskog saznanja, pojam motivacije pojam ćelije, pojam broja…
Pojam je rezultat poimanja kao psihičkog i intelektualnog procesa ljudskog saznanja. Pojam nije predstava kuće u svesti, niti samo termin ili ime kuća, niti odraz stvarnosti koji postoji nezavisno od nas.
Pojam kuća podrazumeva misao o njenim bitnim ili suštinskim karakteristikama, svojstvima ili oznakama (to je zgrada za stanovanje) . Sastavni deo procesa poimanja je izdvajanje bitnih odlika kuće uopšte. Osnovno značenje ili pojam termina kuća jeste da je to zgrada za stanovanje.

 

Dejvid Hjum decembar 13, 2012

Filed under: logika — Marija @ 6:45 pm

Hjum

Dejvid Hjum (1711-1776)

  •  Škotski filozof, empirista.
  • Dela: Rasprava o ljudskoj prirodi, Istorija Engleske (IV toma)
  • Uticao je na Kanta, na pozitivizam i pragmatizam.
  • Hjum je podvrgao proces saznanja kritičkoj analizi.
  • Hjum je polazeći od pretpostavki empirizma, posebno od Lokove i Barklijeve filozofije, izveo skeptičke zaključke.

 

 

SADRŽAJ UMA su utisci (impresije) i ideje

  • Utisci (impresije) senzacije—dobijaju se putem čula
  • Utisci (impresije) refleksije—dobijaju se samoposmatranjem
  • Utisci (impresije) relacije—predstavljaju dve ili vise impresija

 

Ideje su pojmovi ili značenja (one blede u memoriji po prestanku dejstva impresije)

Između utisaka i ideja postoji kvantitativna razlika.

 

PREDMETI SAZNANJA

„Svi predmeti ljudskog uma mogu se prirodno podeliti u dve vrste, u odnose ideja i činjenice„.

Kako se dolazi do saznanja?

Dolazi se povezivanjem ideja.Ideje mogu biti povezane relacijom uzročnosti.

Relacija uzročnosti može biti: prostorno vremenski dodir(kontinuitet)

 vremenski sled(sukcesija)

 nužna veza

 

Kad kažemo: ”A je uzrok B” , pretpostavlja se nužna veza.

Nužna veza može biti: logička, pojmovna i fizička.

pr. “Brat je muškog pola”

A (brat) i B (muškog pola) = A je zamislivo i bez B.

Iskustvo nam daje evidenciju o stalnoj povezanosti A i B, ali ne i o njihovoj nužnoj vezi.

Iskaz:  7+5=12  je relacija ideja (nužna veza).

Iskaz Sunce će sutra izaći na istoku je iskaz o strogim činjenicama.

Kontradikcija bilo kog suda o strogim činjenicama logički je moguća.

 

Nepouzdanost indukcije

 

Ma koliko puta uočili sukcesiju, dodir A i B, uvek je moguće da posle A ne sledi B.(npr., oblaci i kiša). Na osnovu iskustva ne možemo očekivati da iz A uvek sledi B, to nam ne daje nikakvu izvesnost za budućnost,to je statistička generalizacija.

Navika

 

Mi projektujemo nužnost uzročnosti u realnost. Nužnost kauzalne veze ne može se saznati, samo možemo predpostaviti da će sunce sutra izaći na istoku ali smo spremni da ovu tvrdnju prihvatimo kao tvrdnju o nužnoj istini (prirodni zkon).

 

 

Odnosi ideja

Prvoj vrsti pripadaju nauke geometrija i aritmetika – ukratko, svaka tvrdnja koja je intuitivno ili demonstrativno izvesna.

Odnosi ideja se, prema Hjumu, mogu saznati na dva načina: intuitivno i demonstrativno (intuicijom i demonstracijom – demonstratio=dokazivanje).

Intuicija predstavlja sposobnost da se nešto razume ili uvidi neposredno, bez potrebe da se o tome zaključuje ili dodatno razmišlja. Intuicijom mi saznajemo stavove tipa A = A, i A nije ne-A, ili „1+1=2“, ili recimo, „krug nije kvadrat“.

U tim slučajevima mi neposredno dovodimo u vezu i poredimo dve ideje, i neposredno vidimo da li se one slažu ili ne.

Demonstracija predstavlja sposobnost da se nešto zaključi. U demonstraciji mi dve ideje dovodimo u vezu posredstvom druge ili više drugih ideja, i onda posredstvom tih drugih ideja mi zaključujemo da li se prve dve slažu ili ne.

Na taj način saznajemo stavove tipa A=C ili „Svi Grci su smrtni“. Naime, u slučaju drugog stava, mi ideju Grka dovodimo u vezu sa idejom smrtnih bića posredstvom ideje ljudi:

Svi ljudi su smrtni.

Svi Grci su ljudi.

Dakle, Svi Grci su smrtni.

 

 

Činjenice

Pojam činjenice ima specifično značenje u filozofiji. Njime se označava da neka pojedinačna stvar jeste.

Ovo „jeste“ treba uzeti u dvostrukom značenju. Pojedinačna stvar jeste, tj. pojedinačna stvar postoji. Ali i pojedinačna stvar ima neku veličinu, oblik itd., odnosno pojedinačna stvar jeste ovo ili ono, na primer, okrugla, mala i sl.

Činjenice se saznaju senzacijom, tj. čulnim opažanjem, odnosno iskustvom. Tako je, na primer, činjenica da ova tabla postoji, da je pravougaona, da je zelena i pored druge table itd.

 

Dobrodošli! decembar 11, 2012

Filed under: blog — Marija @ 9:35 pm

Dobrodošli na blog Filozofija Za Učenike! Pratite rasprave,pitanja, nedoumice i učestvujte i vi!